Male analize

Zdravko Čolić i beli prah

maleanalize | 03 Januar, 2011 11:04

Pre par dana gledao sam na Avali snimak koncerta Zdravka Čolića u Zagrebu 2009. pred oko 20.000 ljudi. Dugo nisam slušao Čolu, barem ne njegove stare pesme, koje sam rado iznova i iznova puštao kao klinac. Odvojio sam vreme, zavalio se u kauč i odgledao ceo koncert. Imao sam utisak da atmosfera nije bila nabijena energijom kao kada je održao koncert na Marakani pre tri godine. No svejedno bilo je zadovoljstvo gledati i slušati Čolu kako izvodi svoje pesme. Nizali su hitovi, budila su se razna sećanja, vreme je proletelo, koncert se završio, a ja sam se fenomenalno osećao. Sve te pesme koje dugo nisam čuo, a jako ih volim pobudile su neku energiju u meni.

Počeo sam da razmišljam o tome šta se danas dešava sa Zdravkom Čolićem. Nema sumnje da je jedna od najvećih, ako ne i najveća zvezda na prostorima bivše Jugoslavije. Nema grada od Vardara pa do Triglava u kome Čola ne može da napuni stadion lokalnog fudbalskog kluba. I za razliku od mnogih ličnosti sa naše estrade, za Čolu znamo da je zaslužio, a i zašto je zaslužio, status i popularnost koju uživa. Ne sećam se da je ikada bio politički nekorektan, nekulturan, bezobrazan, niti da je ikada imao neki ispad kao javna ličnost. Danas kada smo svedoci raznih Ekrema i Bokija 13, ponašanje jednog Čole postaje nešto što je nenormalno i veoma cenjeno, a trebalo bi da bude sasvim normalno i očekivano.

Pre pola godine jedna odluka idola svih uzornih mladića poluduge, lepršave kose, koji žele da zapevaju na našoj estradi, podelila je javnost. Menadžment Zdravka Čolića se odlučio na promociju i prodaju novog albuma uz prašak za veš. Ciljna grupa, kažu, bile su domaćice. Dobro, ima logike, domaćice koje su kao klinke ludele za njim mogu da se svrstaju u vernu publiku. Danas pak one nemaju vremena da posećuju diskografske radnje, niti rafove sa diskovima u supermarketima, takođe dobar deo njih je kompjuterski neuk i ne zna kako da skine piratske snimke albuma koji ih zanimaju. Ali mnogi mu zameraju, prodaju uz MTS pakete su mogli nekako da progutaju, ali prašak za veš?! Ne to je previše. Prašak je bio povod koji je pokrenuo lavinu kritika ne samo na račun marketingških odluka, nego i na račun kvaliteta poslednjih nekoliko albuma.

Čemu prašak za veš? Očigledno nije kanulo onoliko para koliko se očekivalo pa se tragalo za novim lancima distribucije. U izjavi koju je dao Adis Gojak, Čolin menadžer, piše: “…„vakuum“ do juna i dogovora sa nekim drugim izdavačem popunimo ovakvom saradnjom sa „Duelom“, koji je već distribuirao 50.000 primeraka na tržište Bosne i Hercegovine.” 50.000 primeraka za tržište BiH i neka je još 100.000 za Srbiju i Crnu Goru uz cenu od 3 eura po disku, to je blizu pola miliona eurića. Ne tako loša parica, a parica uvek treba. Posebno sada kada je vreme krize. Dodatni pritisak na primanja vrši gužva na estradi, hiperprodukcija, piraterija i otvorenost tržišta. Danas možete putem interneta bez problema kupiti album umetnika iz Japana, SAD-a ili Brazila, ili “još bolje” skinuti piratski snimak. Sve nabrojano čini se ovakve odluke čini neizbežnim.

Čolin ugled će istrpeti, kao što (po mišljenju nekih) trpi i kvalitet poslednjih nekoliko albuma. Mada pad kvaliteta se ne primećuje samo kod Čole. Mnoge domaće, pa i strane zvezde danas snimaju loše albume i žive od stare slave i velikih koncerata.

A možda na kraju krajeva nije u pitanju Čola, možda smo u pitanju mi. Možda su naši ukusi posrnuli. Kvalitet nije ništa drugo do nivo ispunjenja zahteva korisnika. Možda su naši zahtevi mutirali, izobličili se pod uticajem grandizma te sada drugačije doživljavamo kvalitet. U svakom slučaju kriv je Čola! Ako je ostao isti, kriv je jer se nije prilagodio novonastaloj situaciji. A ako se promenio i prilagodio, kriv je jer nije ostao isti.